Ostrvo

¿Kako ¿ivim? Dobro. Zadovoljan sam ¿to sam pro¿ivio vijek a nisam nikome näkodio. Ono ¿to je meni ¿tete naneseno, davno sam zaboravio, gubitak je lak¿e podnijeti nego kajanje. Sudbina me je postavila na ovu stazu, za drugu ne znam, i korääu po njoj dok u meni ima snage. Ovdje sam ugledao nebeski beskraj i pu¿inu na kojoj mi se oko odmara, i ovo ne bih zamijenio ni za jedan kraj na svijetu. Ljep¿ih mo¿da ima, dräih nigdje. Ovaj kraj, to sam ja, to je moj ¿ivot i moja ljubav."
Srpska knji¿evna scena mo¿e se pohvaliti brojnim piscima izuzetnog dara, ali malo je onih ¿ije stvaralätvo doti¿e ¿itaoca kao Selimovi¿evo - toplina i neposrednost njegovih junaka i ¿istota ose¿anja koja izviru sa stranica ovih dela, ispri¿anih takvom jednostavno¿¿u kakvu samo vrhunski knji¿evnik mo¿e da postigne, diraju pravo u du¿u i zauvek tu ostaju.