Selevenjske Vile

Retko ko je kro¿io u Selevenjsku ¿umu jer se zle i opake stvari de¿avaju u toj zäaranoj ¿umi. Ko god da je unutra zäao nikada se vi¿e iz nje nije vratio a ono malo kojima je to ipak uspelo ili su izgubili svako se¿anje ili su u potpunosti pomerili pame¿u. Niko iz obli¿njeg sela se ne usudjuje da zucne ni re¿i jer vile koje tamo ¿ive su mo¿ne i opake. Posebno strepe od Ambrozije, najmo¿nije od svih jer niko nije siguran od njene osvetni¿ke ruke. ¿ak i same selevenjske vile strepe od nje jer se Ambrozija ne obazire na vilinski kodeks. Posebno je kivna na Koviljku jer je ova zäela dete sa seoskim ¿umarem i time zape¿atila sudbinu vilinskog carstva. Iako je svesna svoje gre¿ke, Koviljka po svaku cenu nastoji da zätiti svoje tek rodjeno ¿edo. Poslednjim snagama skriva bebu na saläu kod paora bez dece a onda namami Ambroziju kod Naprate i sunovrati ih obe u ¿umski zdenac. Ne slute¿i da je devoj¿ica vila, paori je odgajaju kao svoju sopstvenu k¿i a zbog nebo plavih o¿iju su joj nadenuli ime Cikorija, po divljem cvetu koji izdäno raste po njihovim poljima. Nakon petanest godina Ambrozija se konäno oslobadja iz zdenca i gnevnija nego ikada kre¿e u besomu¿nu poteru. Ona ima samo jo¿ jedan jedini cilj, da sprovede do kraja ono ¿to je onomad davno zapo¿ela.