Tvrdava

„Troje nas je, u cijelom svijetu samo troje: moji prsti, njeno tijelo i njegov ujednäeni damar. Nije väno šta se dešava u svijetu, nije väno šta ¿e biti sutra, väan je ovaj ¿as bläenstva bez misli. Hiljadu ne¿ijih sre¿nih ¿asaka bi¿e kao ovaj, ali ovaj nikada više. Hiljadu tu¿ih ljubavi bi¿e kao ova, ali ova nikad više. Prvi put znam šta je sre¿a, osje¿am je, vidim, mirišem. Cio svijet i cijela vasiona, nas troje. Nikog drugog osim nas nema. I ima sre¿a. Da li je mogu zadr¿ati? Napolju je proljetna no¿, i mjese¿ina. A ja ne mogu da zaspim, od sre¿e kojoj nisam träio razlog. I nisam se ¿udio što je tako. Kako bi druk¿ije i moglo biti?" Srpska knji¿evna scena mo¿e se pohvaliti brojnim piscima izuzetnog dara, ali malo je onih ¿ije stvaralaštvo doti¿e ¿itaoca kao Selimovi¿evo - toplina i neposrednost njegovih junaka i ¿istota ose¿anja koja izviru sa stranica ovih dela, ispri¿anih takvom jednostavnoš¿u kakvu samo vrhunski majstor mo¿e da postigne, diraju pravo u dušu i zauvek tu ostaju.